Интернет презенцаија користи ”колачиће”. Наставком прелиставања интернет презентације сагласни сте са коришћењем ”колачића”!

Знање стечено на Економском факултету у Суботици Душан Таталовић (23) из Вршца примењује у производњи купина на породичном имању у Купинику, и прављењу купиновог вина које носи његово име. Прву боцу напунио је када му је било 15 година, годишње произведе 1.000 литара и све прода на манифестацијама широм Србије и у свом подруму.

– Једном сам, као дечак, са оцем био у једном купињаку, у који сам улетео и халапљиво навалио на купине (смех). Видевши да ми се допадају, тата је купио 400 садница, тек да имамо за кућу, а касније на моју иницијативу кренули смо са вином – сећа се Душан.

Плодове са прве бербе купињака од 12 ари, продавао је на пијаци као свеже воће, све док купине нису тако добро родиле, да је било довољно и за вино.

– Нашао сам рецептуру и почео да га правим. У овом послу сам већ осам година, а сада су ми 23. Купињак данас има 30 ари и надам се да ћу се следеће године проширити за бар још 10. Када смо направили бренд Душаново купиново вино нисам био пунолетан, па смо сачекали да напуним 18 година како бих регистровао фирму на мене – прича ми.

Паралелно са обавезама у купињаку и око вина, Душан је завршавао факултет. Каже да није било лако, али да је уз подршку пријатеља све постигао.

– У априлу, када су радови у купињаку, за мене није било испитног рока. А у јуну, чим бих исполагао испите, враћао сам се из Суботице кући, у купине. Моји другари разумеју кад им кажем да не могу увече у град јер се некад у то време тек враћам из бербе, или целе ноћи претачем вино, или флаширам. То што имам диплому факултета, не значи да не треба да уђем у купињак или да се бавим пољопривредом. Посао је посао и треба наћи онај који волите и који ће вам омогућити да од њега живите. Не чекајте посао, већ искористите оно што волите и видите да ли може да буде успешно – поручује Душан.

Највећу помоћ пружају му чланови породице, док у берби ангажује сезонске раднике. По узору на Душана, и његов тринаестогодишњи брат Гојко такође је запловио у свој хоби – будући бизнис, али са производњом меда. Његова љубав је пчеларство, а заједно планирају да споје вино и мед и направе нови производ.

– Најбоља је реклама „од уста до уста“. Када су задовољни производом, људи су спремни да пренесу другима своја искуства. Највећи део мојих потрошача чине жене, мада и мушкарци воле вино. Ово није класично купиново вино и специфично је јер је десертно и има винске киселине, које му дају изванредан укус. Многи га називају сокићем, али напротив – то је право вино.

Душан живи у Вршцу, а у будућности, како се посао буде развијао, планира да се пресели у Купиник јер, како каже, жели да буде тамо где су његове купине.

– То је село код Вршца, у општини Пландиште. Некада су тамо били појасеви дивљих купина, а са развојем пољопривреде они су нестали. Моја мисија је да гајеном купином то обновим. Баба и деда са очеве стране су из тог села, тамо су моји корени – сигуран је млади предузетник.

Текст: Ненад Благојевић www.pricesadusom.com
Фото: Ненад Благојевић www.pricesadusom.com, приватни албум