Производње вина од купина не разликује се пуно у односу на производњу црвеног вина од грожђа. Ипак, профит је већи за 40%-50% у односу на то када се купина прода у свежем стању.

Купина је воћна врста која од године до године има највећу осцилацију у цени. Има година када откупљивачи плате и 200 динара за килограм, а опет, и оних када је откупна цена мизерних 20 динара по килограму. Једино решење за произвођаче је прерада плодова.

Купиник, купине и купиново вино

Јунак наше приче у месту Купиник гаји купине, а од њих производи купиново вино. Иначе, Купиник је мало село у општини Пландиште које броји 250 становника. Производња купина у породици Таталовић је плод случајности.

"Мој отац се бавио производњом опреме за наводњавање. Пословао је са Институтом у Зајечару. Део плаћања је била компензација и добио је 400 садница купина. Из Вршца сам, али моја дедовина је у Купинику и тамо смо посадили те саднице. Након две године први род сам продао на пијаци у Вршцу са 14 година. Тако и следеће године. Након тога су се појавили вишкови", каже Душан Таталовић.

Таталовићи су размишљали шта да раде са вишковима и донета је одлука да производе купиново вино. Наиме, Душанова бака је у младости била малокрвна, а апотекари су правили такозвано "гвоздено вино" од купина. Уз помоћ бакине старе рецептуре, 2006. су направили први пут купиново вино.

Увећавају се засади, али и производња вина

Након првих позитивних искустава са пласманом вина, Таталовићи повећавају засаде, па и произведено вино. Тренуто је то 40 ари сопствених засада и 35 у закупу. Доминантна сорта са 40% је црни сатен, лох нес је заступљен са 35%, док чачанска бестрна заузима 25%. Коначан циљ је два хектара. О карактеристикама сорти Душан Таталовић каже:

"Лох нес је новији тип купине и она је конзумна купина. Њена предност је што не губи боју током транспорта. Има и већи проценат сласти и суве материје. Све нам је то битно када производимо вино. Има и другачију ароматику у односу на чачанку и црни сатен, које су више сорте за индустријску прераду. Чачанка је најобилнија сорта што се тиче родности али нижег квалитета".
Род од 10-15 тона по хектару

Домаћин каже да је производња купина незамислива без система за наводњавање кап по кап. Купина је воће којој је потребна велика количина воде и потребно је обилато наводњавати, нарочито у периодима цветања и зрења. У зависности од сорте по хектару може да роди од 10 до 15 тона. Смањују принос да не би изгубили на квалитету.
Процедура за прављење вина од купина као од грожђа

Не улазећу у детаље око производње вина од купина, Душан Таталовић каже да се она не разликује пуно у односу на производњу црвеног вина од грожђа. Са сировином се поступа исто: муљање, ферментација, скидање са талога и одлежавање. Душан каже да профит већи за 40%-50% у односу на то када се купина прода у свежем стању.

Карактеристике вина

Душан Таталовић каже да купиново вино из његовог подрума има 11,5 % алкохола, слатко-кисели укус, има пуноћу купине, коју су успели да задрже. Што је важније, вино је добро прихваћено од потрошача, а тржишних вишкова - нема. Све се прода до наредне бербе. У прошлој, 2016. години, произвели су 5.000 литара купиновог вина, али ту не намеравају да се зауставе.
Покрајина и Министарство пољопривреде помогли

Прве субвенције Таталовићи су од Покрајине добили 2015. године иако је винарија регистрована 2009. године.

"Од 2009. до 2015. је просто био вакуум где ни за једно буре које смо купили, нисмо добили поврат новца. Те 2015. смо добили повраћај за једно буре од Покрајине и 2016. од Министарства пољопривреде смо добили поврћај за још једно буре и затварачицу", објашњава Таталовић.

Таталовићи након погона за прераду планирају да изграде и винску салу, па евентуално и објекте за смештај.

Фото: Ђорђе Симовић